18

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „УГЉЕВИК РУДНИК И ГРАД” ПЕТРА ТОМИЋА

У Плавој сали Центра за културу Филип Вишњић, која је била испуњена до посљедњег мјеста, одржана је промоција књиге Угљевик рудник и град некадашњег дугогодишњег директора Рудника Петра Томића

У Плавој сали Центра за културу Филип Вишњић, која је била испуњена до посљедњег мјеста, одржана је промоција књиге Угљевик рудник и град некадашњег дугогодишњег директора Рудника Петра Томића. На промоцији су говорили: аутор Петар Томић, уредник књиге Слободан Марковић и директор Народне библиотеке Филип Вишњић из Бијељине, која је издавач књиге, Јован Цвјетковић.

У име предузећа РиТЕ Угљевик, гдје је аутор провео читав радни вијек, присутне је поздравио директор Чедомир Стојановић. Он је рекао да је значајан тренутак како за „РиТЕ“ тако и за Угљевик, јер је допринос Петра Томића овом предузећу велики.

Уредник књиге Слободан Марковић нагласио је да је Угљевик увијек живио са својим Рудником, стасавао са њим и дијелио његову судбину.

Рекао је да је Петар Томић 120 година рударства у Угљевику обрадио на један посебан начин. Према његовим ријечима књига обрађује три битне теме: друштвене прилике у нашем крају, историју Рудника и перспективу предузећа, коју аутор види у изградњи нове термоелектране.

Књига је пуна имена значајних за развој РиТЕ. Посебно бих истакао дио књиге када аутор прича о најтежим годинама Рудника, од 60-их до средине 70-их година, када је покренут пројекат изградње термоелекране, закључио је Марковић.

О самом аутору највише говоре његове ријечи на почетку књиге:

  Ја сам син рудара Јована Томића који је цијелог живота радио као копач у једној од угљевичких јама да би извео на пут своје десетеро дјеце. Сваког јутра кад је полазио у рану зору на рудник будио сам се из дјечачког сна и размишљао о томе да ћу и ја, кад дође вријеме, устајати као мој отац и одлазити на посао. Тако је и било. Послије свих завршених школа, а највише се сјећам оне велике и најтеже, која се зове Рударски факултет, ушао сам у Рудник и заузео своје мјесто. Ја сам рођен у Угљевику, у Руднику Угљевик сам провео цијели свој радни вијек. Угљевик је моја судбина.

Петар Томић рекао је да је након три монографије РиТЕ Угљевик доста ствари речено о историји овог предузећа али његова нова књига говори, не само о историји него и о обичним радницима –  копачима, занатлијама, обичним радницима. Сврха је, према његовим ријечима, била да се говори више о људима, а мање о историји. Истакао је да су рудари кроз историју углавном имали тежак положај, посебно у материјалном смислу.

Држава није пуно улагала у Угљевик иако је био четврти отворен рудник у то вријеме. Отворен је 2. маја 1899. године са 40 рудара. Угљевик није имао руководећих кадрова све до 1960. године, а данас их  имамо пуно што је добро, рекао је Томић.

Он се осврнуо на кризу 1979. године када је Рудник могао да буде затворен иако је имао велику производњу од 400.000 тона, коју је достигао 1964. године. Криза се развила под утицајем привредне реформе и прво је затворена Стара  јама јер није било ваљаног процеса сепарације угља. За њом су се затвориле јама Слатина и површински коп Јасиковац 2.

Тада је било бити или не бити. Тадашњи директор Милош Милошевић и пар нас који смо остали одлучили смо да не затворимо Рудник, већ да пребацимо сву механизацију на површински коп Јасиковац 1. Истовремено, код нас је први пут уведена мокра сепарација и почињемо да перемо депоновани угаљ. 1971. године производимо 140.000 тона ситног угља и успјешно га пласирамо, рекао је Петар Томић као свједок ових догађаја.

Томић се на крају захвалио суграђанима који су дошли на промоцију књиге, колективу РиТЕ, без кога, како каже, књига не би била објављена, сарадницима Слободану Марковићу, Светлани Симанић и Аци Миловановићу. Захвалио се људима који су му помогли да прикупе имена појединих људи: Слободану Наћићу, Жики Мићановићу и Пери Лазићу.

Директор библиотеке Филип Вишњић рекао је да је библиотека имала изузетну част да буде издавач епохалног издања јер садржи много историјских података једног времена.

Најавио је да ће ова књига бити дигитализована у Народној библиотеци Филип Вишњић и тако доступна свима.