18

ПРОМОВИСАНА НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ „СЈЕЋАЊА ЈЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ“

У Центру за културу „Филип Вишњић“ у Угљевику одржана је промоција књиге „Сјећања једне учитељице“

У Центру за културу „Филип Вишњић“ у Угљевику одржана је промоција књиге „Сјећања једне учитељице“ коју је написала Госпава Петровић. Ауторка је рођена 24.6.1956. године у Богутовом Селу. Педагошку академију завршава 1979. године у Шапцу. Од 1996. године ради у Основној школи „Алекса Шантић“.

На промоцији књиге говорили су директор Центра и уредник књиге Предраг Вујевић, дипломирани правник Саша Ћирковић, филолог Маријана Лукић и виши асистент на Богословском факултету у Фочи Горан С. Вучковић.

Предраг Вујевић говорио је о издавачкој дјелатности Центра истакавши да Угљевичани на овај начин формирају завичајну збирку која ће сигурно бити значајна за овај крај. Говорио је и о значају учитељског позива.

Саша Ћирковић прочитао је биографију ауторке у којој је битан податак да je учитељица имала пуно ђака у школским клупама, од којих су неки данас љекари, инжењери, занатлије, рудари… А према одговору на питање из публике, учитељици Госпави је најважније да чује да су то добри људи данас.

Маријана Лукић истакла је суштину књиге или општи утисак као читалац. Рекла је да цијела књига одише емотивношћу, а како и не би, када се ради о „сјећањима“.

„ Сјећања једне учитељице књига је лична и емотивна. Можда би могла да се посматра и као цртице из дневника. Синтагма једнa учитељицa из наслова означава нераскидиви идентитет ауторке, чија је професија у великој мјери обликовала лични идентитет, или је ипак обрнуто? У сваком случају, огроман утицај позива види се у начину приповиједања. Ауторка пише једноставним реченицама. Све приче у књизи, поред велике дозе емотивности, писане су на начин да ауторка уводи тему, образлаже, поставља питања, објашњава и на крају изводи закључак. Вјероватно као и на часу.“

Она је истакла да је књига израз ауторке о сопственом смислу и утицају дјетињства на формирање одраслог човјека.

Рецензент Вучковић говорио је о структури дјела истакавши да је подијељено на пет цјелина, хронолошки пореданих, почевши од породичног стабла, дјетињства, завичаја, одрастања и на крају је поглавље посвећено сјећањима на посебне тренутке, догађаје и људе.

Он је појаснио да је књига својеврсна исповјест писца што је ријеткост за данашње вријеме.

„У времену у коме живимо, када се трудимо да што више сакријемо све оно што се тиче наше приватности, плашећи се откривања пред другим, у прилици смо да у руци држимо књигу која представља управо супротно, откривање себе, дијељење оного што је дубоко лично и свега онога што чини саставни дио нечијег живота и свега онога што се данас третира као приватност.“

Ауторка Госпава Петровић захвалила се свима који су помогли издавање књиге. Говорила је о томе како је књига настала. Истaкла је да одувијек има склоност ка писању. Писала је дневник који јој је много помогао кад је писала ову књигу.

„У животу сам увијек налазила инспирацију у јединственим догађајима, сусретима, чак и у тешкоћама кроз које смо као дјеца пролазили. Управо та инспирација се налази у основи ове књиге. Инспирација која је настала из сусрета са оцем, мајком, баком, кћерком, сестрама, ђацима, пријатељима и многим другим људима о којима у овој књизи пишем и без којих не бих могла написати ове ретке.“

Појаснила је да књига говори о дјетету, о личним догађајима из живота, о завичају, љепоти природе и о животном позиву.

Промоцију су присуствовали Госпавини ученици и колеге из Основне школе „Алекса Шантић“, као и многобројни суграђани.