18

ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПЈЕСАМА „ЖУБОР СЈЕЋАЊА“ ГОСПАВЕ ПЕТРОВИЋ

Природа, завичај, дјетињство, прошлост, успомене, вјечита су инспирација једне учитељице која је љубав према родном крају преточила у стихове.

Природа, завичај, дјетињство, прошлост, успомене, вјечита су инспирација једне учитељице која је љубав према родном крају преточила у стихове. Сви који су одрастали у природној, сеоској средини, а умјели да удахну љепоту тренутка, и све то са много љубави, разумију стихове наше Госпаве Петровић. Збирка поезије “Жубор сјећања” објединила је пјесме кроз које и сама ауторка поново одраста и пролази најљепше тренутке од дјетињства до зреле доби. Госпава цијели живот пише, живећи упоредо са својим другим именом – учитељица, што јој је 41 годину био позив. За прву књигу вјетар у леђа дала јој је ћерка, која је једноставно рекла: “Мама, пиши!” “Жубор сјећања” је само наставак прве збирке пјесама “Пјесме моје душе”, а све је повезано са првом књигом “Сјећања једне учитељице”.

“Све моје књиге су сјећања, а сјећања су врло важна. Иако је било тужних и мање лијепих тренутака у животу, лијепа сјећања су скроз потиснула непријатне догађаје. Највише сам писала о природи, она ме инспирише, највише испред моје кућице у Саријама гдје је природа прелијепа. Писала сам о дјетињству, мојим ученицима, дјеци, унуцима - којима је посвећена ова књига, младости, првим љубавима, писмима која су престала да долазе… И даље пишем приче и пјесме и тако се моји пензионерски дани настављају кроз писање и читање”, рекла је аутор Госпава Петровић поводом промоције своје треће књиге у Центру за културу.

О збирци поезије вечерас су, поред ауторке, говорили рецензент Слободан Јовић, библиотекар Стана Арсеновић Владић и наше колеге Предраг Вујевић и Саша Ћирковић као представници издавача - Центра за културу “Филип Вишњић” Угљевик. Као установи културе, посебно нам је задовољство да промовишемо завичајне писце за које увијек имамо простора када је у питању представљање њихових ауторских радова из свих области културно – умјетничке дјелатности.