26

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ ГОРАНА ШАРИЋА

Од када су Срби присутни у Босни и Херцеговини? Шта о томе кажу документи, не самих становника Босне и Херцеговине од средњег вијека до новог времена, већ страни извори, било турске провенијенције, западне, источне итд? Шта кажу сами становници Босне, како су се они изјашњавали од средњег вијека? Ко су Власи? Идентитет данашњих Срба, Бошњака и Хрвата и будућност међунационалних односа на Балкану – на ова питања одговарао је историчар Горан Шарић на синоћњем предавању у Центру за културу „Филип Вишњић“.

Од када су Срби присутни у Босни и Херцеговини? Шта о томе кажу документи, не самих становника Босне и Херцеговине од средњег вијека до новог времена, већ страни извори, било турске провенијенције, западне, источне итд? Шта кажу сами становници Босне, како су се они изјашњавали од средњег вијека? Ко су Власи? Идентитет данашњих Срба, Бошњака и Хрвата и будућност међунационалних односа на Балкану – на ова питања одговарао је историчар  Горан Шарић на синоћњем предавању у Центру за културу „Филип Вишњић“.

Иако има античких историчара који Србе спомињу још у четвртом вијеку, мејн стрим историографија признаје франачког историчара Ајнхарда који Србе на овим просторима спомиње у осмом и деветом вијеку. Србин није једино име за народе који се спомињу овдје, али је најбројније и најчешће, и иначе прво које се спомиње од данашњих идентитета. И Босна се у свим првим документима спомиње као српска земља или „српска земљица“ или Хорион Босна итд.

„Бенедикт Курипешић у 16. вијеку прелази у Босну, коју дијели на два дијела и која је некада била географски мањи појам. У првом дијелу Босне налази Босанце, ту мисли на католичко становништво, налази Влахе које он сматра Србима и Турке гдје мисли на оне који су прешли на ислам. У другом дијелу Босне, од Сарајева до Косова како је он то подијелио, налази само Турке и Србе. Ватиканска Конгрегација у својим документима даје податак да су, преко осамдесет посто људи од Бугарске до хрватске, православни Срби. Чак се далматинска Загора и Херцеговина у млетачким документима назива Војводством Светог Саве. Једноставно, то су документи“, каже Шарић. 

О будућности односа међу данашњим балканским идентитетима Шарић говори са аспекта онога што западни теоретичари друштва зову „нарадигме“, а то су наративи који стварају парадигме: „Сваки народ овдје има своје приче, које стварају парадигме. Када имате три сукобљене парадигме, нема мира. Ако данас неко у Босни жели да пређе на ислам, да буде Хрват, то није спорно. Спорно је кад они утјерују своје претке у оно што нису били. Јер, ако Стефан Твртко каже „Прародитељи моји господа српска“, онда лијепо треба на Пале ставити његов споменик и написати ове ријечи. Ако су му родитељи господа српска, шта је онда он? Да можда не би био као Скендербег, коме су и родитељи и сестре и браћа Срби, једино је он Албанац“, рекао је Шарић