ОДРЖАНА ПРВА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОД МАЈКЕ ДО ЦРКВЕ“ АУТОРА ВЛАДИМИРА МИТРИЋА | Centar za kulturu Ugljevik

07

April

ОДРЖАНА ПРВА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ОД МАЈКЕ ДО ЦРКВЕ“ АУТОРА ВЛАДИМИРА МИТРИЋА

У Центру за културу „Филип Вишњић“ Угљевик синоћ је представљена књига „Од мајке до Цркве“, у издању Српске краљевске академије научника и умјетника /СКАНУ/, чији је аутор новинар Владимир Митрић.

У Центру за културу „Филип Вишњић“ Угљевик синоћ је представљена  књига „Од мајке до Цркве“, у издању Српске краљевске академије научника и умјетника /СКАНУ/, чији је аутор новинар Владимир Митрић.

 

 Ријеч је, како је рекао Предраг Вујевић, умјетнички директор Центра за културу „Филип Вишњић“, поред осталог,“ о 150 година богомоље, у Липници, код Лознице, посвећене Преображењу Господњем, коју је подигао прота руњански Владимир Поповић, чија је лоза дала 12 свештеника“.

 

 На освећењу ове цркве, како открива аутор књиге уз друге занимљиве и досад мало знане детаље, био краљ Милан Обреновић, чија је прабака Анђелија, супруга лозничког војводе Анте Богићевића из села Руњана.“ - Рекао је Вујевић, и додао. -

А, како Митрић пише, Владимир Поповић није био само свештеник, већ велики хуманиста, родољуб, правдољуб и посланик у Парламенту државе Србије у вријеме краља Милана Обреновића.

Храм је, по ријечима Вујевића, „покривао“, поред Липнице, села Руњане, Грнчару, Козјак и Липнички Шор, док ова два нису изградила храм.

 Аутор Митрић наводи јунаштво овдашњих људи, њихова пострадања, „за крст часни, слободу златну, за завичај и отаџбину“, који су се, како истиче, одазивали баш по пјесми коју је компоновао, такође Руњанац, поријеклом Јосиф Руњанин, која носи име „Радо Србин иде у војнике“ владика Димитрије Павловић, Симеон Станковић, Јован Велимировић,Лаврентије Трифуновић, уз чувене архимандрите од Георгија Бојића и Антонија Ђурђевића из Троноше до Лазара Кршића из Манастира Тавна.

 

 Митрић испољава велику љубав према цркви коју назива „наша Црква“, истичући да га је у вјеру, прво, упутила недавно преминула мајка Марица, а да га је богомоља повезала са светињама какве су Троноша и Тавна, код Бијељине, а оне са свим таквим и сличним бисерима православља и хришћанства широм земље, Европе и свијета“ – говорио је академик СКАНУ Драгољуб Драго Мирковић, ликовни умјетник и велики народни и црквени добротвор.

 

 Дивно је како се сјетио ријечи светог владике Николаја охридског, жићког и лелићког да је „мајка биће најсличније Богу“. Као истински вјерник, али и позналац Цркве, представио је дивну симфонију између породице и светиње и оних који су нам најближи и најдражи-рекао је Мирковић.

 

 Мирковић истиче да је аутор, „на питак, занимљив и пријемчив начин представио и цркву и времена са којима се суочавао наш народ са њом као црквом Бога живога у којој је крштен Митрић као и многи његови у минулих 150 година“. Указао је на њен значај у његовом животу, али и у животима дивних људи ових села Вуковог завичаја, између Дрине и Јадра, окружених Гучевом, Цером, Иверком и преко „плаховите ријеке“ Мајевицом у Републику Српску, БиХ.

 

Занимиљво је да се прочита како је аутор, поред осталог, свим срцем, писао залажући се да не буде смијењен за живота патријарх Павле, давно назван „свецем који хода“ и какве је разговоре, с тим у вези, у цркви у Липници, водио са владиком Лаврентијем, који је, још као дјечак, долазио често у овај храм, док је становао у близини, у вријеме школовања у лозничкој Гимназијидодао је Мирковић.

Директор Центра за културу “Филип Вишњић” Давор Марковић истакао је да је ова књига слика и прилика времена прошлих и данашњих, у којој се види како се развијао однос власти према Цркви, њеним великодостојницима, свештенству монаштву и вјерницима