ОДИГРАНА ПРЕДСТАВА “НАЈСТАРИЈИ ЗАНАТ” | Centar za kulturu Ugljevik

12

May

ОДИГРАНА ПРЕДСТАВА “НАЈСТАРИЈИ ЗАНАТ”

“Најстарији занат”, драма Поле Вогел, говори о женама, њиховој рањивости, њиховој души, њиховом положају у свијету и настојању да га промијене.

ИЗАЗОВ ЗА ГЛУМЦЕ, НОВО ИСКУСТВО ЗА ПУБЛИКУ

“Најстарији занат”, драма Поле Вогел, говори о женама, њиховој рањивости, њиховој души, њиховом положају у свијету и настојању да га промијене. Комад који је одгледала публика Центра за културу режирао је словеначки редитељ Петер Српчич, а изнијела га је глумачка екипа коју чине Вања Кртолина, Душан Ранковић, Мирна Јовановић, Михаило Максимовић и Ненад Благојевић.

“Сви ми глумци, када играмо, бранимо своје ликове. Тако смо научени на академији. Свих пет жена у овој представи имају своју проблематику и ми покушавамо да их бранимо, јер нико не види истинску несрећу која их је довела до заната којим се баве. Зато ми је улога Душице можда и најзанимљивија за ове три године постојања Градског позоришта “Семберија” и 14 премијера”, каже Михаило Максимовић за кога је посебно искуство било играти жену. Он истиче да су се глумци, који тумаче женске улоге, током спремања за представу увјерили колико женама није лако, почев од спремања и шминке.

“Лик Душице има једну много дубљу конотацију. Она је смјерна, дивна жена, добре душе, а која се бави најстаријим занатом. Њена једина мука у овој представи је што је много емотивна и мислим да сам то добро изнио”, каже Михаило. Он подсјећа да је драгоцјено искуство и велика привилиегија глумца што увијек може да буде нешто друго, да бјежи далеко од себе.

Пет проститутки у овој жалосној комедији функционишу као породица, као предузеће, али и као право сестринство. Иако су у поодмаклој доби, оне су још увијек радне. Држе се свог заната као  темељног права да буду независне, самосталне, те своју професију чувају унутар строгих моралних кодекса. Управо је ту хумористична изврнутост комада, јер иако њихов посао садржи од памтивијека стигматизовани гријех, њихова га правила одржавају чистим, поштеним и дубоко људским. Оне су старе, њихови су клијенти стара и често немоћна господа, али за свакога ту постоји разумијевање, поштовање и брига. Све то живи у тим ликовима, упозоравајући нас како су и ти квалитети, баш као и наше старе даме – пред изумирањем.