23

ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА МИЛЕВИ МАРИЋ АЈНШТАЈН

Центар за културу „Филип Вишњић“ Угљевик организује изложбу која на сликовит и садржајан начин представља животни и радни пут Милеве Марић Ајнштајн

Центар за културу „Филип Вишњић“ Угљевик организује изложбу која на сликовит и садржајан начин представља животни и радни пут Милеве Марић Ајнштајн. Отварање изложбе је 9. јануара 2022. године у 19 часова – Галерија Центра за културу.

Иако је увијек била у сијенци свог супруга Алберта Ајнштајна, њена улога је јако важна, јер је допринијела развоју науке и изградила се као велики научник, и уједно се остварила и као мајка. Вјерује се да је она учествовала у креацији великог броја његових проналазака.

Милева Марић Ајнштајн ( 1875 – 1948.)

1875. Научница, истраживачица, математичарка и физичарка, Милева Марић (удато Ајнштајн), са урођеном хромошћу, рођена је у Тителу (тадашња Аустроугарска) у богатој војвођанској породици. Породична кућа Марића у Новом Саду, у Кисачкој улици бр. 20, данас је под заштитом државе.

1886. По завршеној основној школи у Руми (1882-1886.) уписује се у Вишу девојачку школу у Новом Саду.

1888. Прешла у гимназију у Сремској Митровици, гдје је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике.

1890. Похађа Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је посебну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци. Имала је снажну подршку оца у свом основном и каснијем, универзитетском школовању.

1896. Милева матурира у Савезној медицинској школи у Берну. На љето уписује студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школуна студије математике и физике Као једина дјевојка на Одсјеку за физику и математику одлази у Швајцарску на студије циришког Политехникума. Интересантан је податак да је на Универзитету у Цириху, у периоду између 1864-1872, студирало око двије стотине дјевојака из Швајцарске, Њемачке, Аустрије, Енглеске, Америке и Русије, што свједочи о „отворености“ и доступности образовања на циришком универзитету на којем је „студенткиња из Каћа“ упознала три године млађег колегу, а касније и супруга Алберта Ајнштајна. О почецима љубавне везе Милеве Марић и Ајнштајна највише се сазнало из писама објављених 1896. године. Ајнштајнови родитељи противили су се тој вези јер је Милева била старија од Алберта, а притом није била Јеврејка.

1896. Милева Марић била је тек пета жена која је уписана на циришки Политехникум (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich). Један семестар проводи у Хајделбергу гјде је слушала предавања Филипа Ленарда (Пхиллипп Едуард Антон вон Ленард), њемачког теоријског физичара 1900. Милевин успјех на студијама почиње да слаби, те не успјева да дипломира из два покушаја. Поједини извори правдају Милевин неуспјех несугласицама са професором Вилхелмом Вебером (Wилхелм Едуард Wебер), као и емотивним проблемима.

1901. Алберт пише Милеви како ће бити срећан када заврше рад о релативном кретању, док се у њеним писмима говори о свакодневним стварима. Треба напоменути да од 54 сачувана писма, писана у периоду 1897-1903, чак 43 су Албертова, док је свега 11 Милевиних.

1902. Милева рађа ванбрачну кћерку Лизерл (Лиесерл) чија се судбина не зна. Превлађује мишљење да је дата на усвајање, док други наводе да је највероватније умрла од шарлаха.

1903. После удаје у Берну, Милева се у потпуности посвећује мужу и дјеци. Потом рађа синове Ханса Алберта и Едуарда Тетеа који су показивали знаке менталног поремећаја. Оболјо од шизофреније, Едуард је преминуо 1965. у азилу за умоболне у Швајцарској у ком је умрла и Милевина сестра Зорка. Примјер научне сарадње брачног пара какав су били Милева и Алберт један је од најконтроверзнијих. Милевина преписка са Хеленом Савић (рођена Кауфлер) и Миланом Бота, као и писма унуке Евелин Ајнштајн која су изашла у јавност 1922. године, највише говоре о потенцијалном Милевином научном доприносу у теоријима Алберта Ајнштајна.

1905. Објављена 4 Ајнштајнова чланка који представљају основе модерне физике, позната као Annus Mirabilis, у научном часопису „Annalen der Physik“. Руски физичар Абрахам Јофе тврдио је да се на једном од радова објављених 1905. године, поред презимена Ајнштајн, налазило и презиме Einsten-Maritu које се нигдје више не помиње. Маритy је тумачено као мађарска транскрипција презимена Марић. Амерички физичар Џон Стечел тврди да су писма у којима Ајнштајн говори о „нашој теорији“ и „нашем раду“ писана у студентским данима, бар четири године прије 1905. године. Такође, Милевина пријатељица, Милана Бота, изјавила је да је Милева активно учествовала у Ајнштајновом раду. Милевин и Ајнштајнов син, Ханс Алберт, после смрти својих родитеља у писмима је саопштио да је мајка помагала оцу у рјешавању математичких проблема и прорачуна, али је идејно-креативни дио био Ајнштајнов, премда је познато да у теорији релативитета није било неких значајних математичких проблема.

1905. У писму пријатељици Хелени Савић, Милева пише:”…ми смо написали рад по коме ће мој муж бити познат цијелом свијету. Милева је свој однос са Ајнштајном, као и своје успјехе и научне доприносе, доживљала као „еin stein“(„један камен“).

1911. Породица Ајнштајн сели се у Праг, гдје је Алберт постављен за редовног професора на Универзитету Карл Фердинанд. Милева је прелазак тешко доживјела јер је као Српкиња била осјетљива на напетости између Њемаца и Чеха са којима се, као Словенка,идентификовала.

1914. Добивши престижно мјесто у Пруској краљевској академији у Берлину, Ајнштајн, после љубавних превара, нарушеног брачног односа и заједничког живота, жени са својом рођаком Елзом, оставља Милеву у Цириху знатно нарушеног здравља.

1915. С обзиром на Милевин и Ајнштајнов растанак и лоше односе, после 1914. године искључена је свака могућност Милевиног научног доприноса Ајнштајновим теоријама.

1919. Брачни пар Марић-Ајнштајн разводи се и званично 14. фебруара 1919. године.

1921. Новац који је Ајнштајн добио од Нобелове награде за откриће фото-ефекта даје Милеви као дио договора приликом развода. Милева се касније издржавала од часова математике.

1930. У раним двадесетим годинама, сину Едуарду Тетеу дијагностификована је шизофренија.

1938. Милеви умире сестра Зорка, а старији син Ханс Алберт одлази у Америку са својом породицом. Милева остаје сама са својим млађим сином у Швајцарској.

1948. Милева умире у Цириху, 4. августа, од последица шлога. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2004. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Санкт Галена.