Наши садржаји
Доња Трнова
У Доњој Трнови налази се меморијални комплекс и парковска цјелина Партизанског спомен-гробља са спомен-костурницом, у коме су похрањене кости 567 партизанских бораца, претежно из Срема и источне Босне, пали у Другом свјетском рату. У оквиру овог комплекса налази се и Споменик борцима Срема и источне Босне.
Доња Трнова је, у току Другог свјетског рата, била значајно партизанско упориште. Трнова, као таква, искориштена је као партизанска база и значајан позадински центар за партизанске акције. Село нарочито добија на значају када су у њега, крајем 1942. године, дошле партизанске јединице из Срема. Пристизање Сремаца је настављено и током читаве 1943. године. Постоји мишљење да не постоји борац из Војводине, који је био пребачен у Босну, а да није боравио у Доњој Трнови. Прве војвођанске бригаде и дивизије формиране су у околини Доње Трнове. Трнова је значајан период била база и Шесте источнобосанске пролетерске бригаде. У селу је дјеловала партизанска болница и штампарија.
Највеће страдање становништва и војника у Трнови десило се у току Седме непријатељске офанзиве, када су у априлу и мају 1944. године, јединице 13. СС „Ханџар“ дивизије ликвидирали око 70 мјештана и 200 рањеника и тифусара, који нису били евакуисани него су били скривени у подземне базе, од којих је већина откривена.
Након завршетка рата, у љето и јесен 1945. године скупљене су кости погинулих бораца и сахрањени су у заједничку гробницу. Од 1960. до 1964. године уређено је, испред већ постојећег споменика, Партизанско спомен-гробље са костурницом на локалитету званом „Јовића брдо“. На овом простору постављено је преко 400 мермерних плоча на којима су уклесана име 3278 бораца изгинулих у трновској болници. На мермерним плочама су уклесана и имена сремских бораца који су пали на Мајевици, у Семберији и широм источне Босне. Утврђено је да је у Спомен-гробљу и међу именима уклесаним на мермерним плочама има бораца из преко 150 мјеста бивше Југославије.
Након завршетка рата, у љето и јесен 1945. године скупљене су кости погинулих бораца и сахрањени су у заједничку гробницу. Од 1960. до 1964. године уређено је, испред већ постојећег споменика, Партизанско спомен-гробље са костурницом на локалитету званом „Јовића брдо“. На овом простору постављено је преко 400 мермерних плоча на којима су уклесана име 3278 бораца изгинулих у трновској болници. На мермерним плочама су уклесана и имена сремских бораца који су пали на Мајевици, у Семберији и широм источне Босне. Утврђено је да је у Спомен-гробљу и међу именима уклесаним на мермерним плочама има бораца из преко 150 мјеста бивше Југославије. Споменик борцима Срема и источне Босне палим у ослободилачком рату од 1941-1945. године је монументални споменик који се налази у оквиру спомен-гробља. Првобитна иницијатива мјештана била је да се подигне споменик Трновцима палим у борбу за слободу. На идеју Цвијетина Мијатовића Маје и Родољуба Чолаковића одлучено је да се направи споменик посвећен борцима Срема и источне Босне и њиховој заједничкој борби.
Пројекат Споменика израдио је инж. Леон Кабиљо из Београда, а вајарске радове Јован Кратохвил, познати вајар. Средства за изградњу споменика су обезбиједили Савезни одбор СУБНОР-а Југославије, Министарство за науку и културу Савезне владе и локалне заједнице Угљевика и Бијељине. Радови на изградњи споменика почели су у прољеће 1951. године, а завршени су у љето 1952. године. Споменик је свечано отворен на Дан устанка народа и народности БиХ, 27. јула 1952. године.
Овај локалитет, наведен као „Спомен комплекс у Доњој Трнови“, налази се на Листи петиција за проглашење добара националним споменицима код Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине.
