10

ПРЕДСТАВЉЕН „РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ МАЈОРА“ АУТОРА РАТКА ЂУРКОВИЋА

„Књиге не би било да није било судског процеса“

ПРЕДСТАВЉЕН „РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ МАЈОРА“ АУТОРА РАТКА ЂУРКОВИЋА: „Књиге не би било да није било судског процеса“

„Оног јутра када су ме хапсили, дошли су у 5 сати. Дошла је полиција и тада сам први пут видио припаднике СИПА-е. Говоре ми да имају налог за хапшење због ратног злочина на Турсуновом брду. У 6.45 ме изводе из куће, а моја унука полази у школу. Када је дијете видјело да мене изводе, она се вратила и читав дан преплакала. Тај моменат је мене натјерао да, без обзира како се суђење заврши, напишем тај ратни дневник“, описао нам је мајор Војске Републике Српске у пензији Ратко Ђурковић како је настао „Ратни дневник једног мајора“. Своје забиљешке из ратног периода преточио је у књигу, као и све што се дешавало током двогодишњег судског процеса, како би унуци знали истину и шта је био њихов дјед – Ратко Ђурковић, просвјетни радник из Доње Трнове и ратни командант батаљона Прве мајевичке бригаде.

Напомиње да је за сваки дан проведен у рату водио дневник гдје је у неколико реченица биљежио шта се дешавало тог дана. Тако је и „Ратни дневник једног мајора“ сто посто аутентична књига, са тачним подацима, јер је аутор о свему водио евиденцију која га је и самог спасила. Први дио књиге, која није књижевног већ фактографског карактера, говори о хапшењу. Други дио је ратни дневник који се односи на период од 1991. до 1995. године, а трећи описује само суђење.

Процес пред Судом БиХ дешава се 22 године након завршетка рата. Ратко Ђурковић сматра да су га други неправедно оптужили бранећи себе. На једно свједочење да је борце Војске Републике Српске током напада на Турсуново Брдо (Теочак) водио Ратко Ђурковић, мајор је одговорио својом евиденцијом да тог дана уопште није био на Турсуновом брду, већ на Мајевици, и то од маја 1992. године ради одбране Релеја. То је поткријепио својим ратним дневником који му је судско вијеће дозволило да користи.

„Прво су ми тражили да им донесем ратни дневник. Ја сам га однио, они су то погледали, ставили печат, рекли да је аутентично и да га могу користити“, наводи Ђурковић којем је сугерисано да узме и судског вјештака војне струке каквог има и друга страна. Тако је на приједлог адвоката Миодрага Стојановића ангажовао генерала Мартина Франчешевића на основу чије експертизе је ослобођен.

О „Ратном дневнику једног мајора“ на промоцији у угљевичком Центру за културу говорили су и рецензенти Слободан Марковић и Мирко Бабић.

Марковић је истакао да онај ко прочита ову књигу неће имати ниједну дилему да у БиХ није било никакве агресије, већ да се десио грађански рат у коме су учествовала и страдала сва три народа, уз апсурд да је једина легална војска ЈНА проглашена агресором.

„Најважнија порука ове књиге је да нико не може бити сигуран да неће бити оптужен, али ја опет вјерујем у правду и да неко ко је невин може наћи начин да то докаже“, рекао је Марковић.

Мирко Бабић је посебно нагласио вриједност књиге као аутентичног документа, јер овај ратни дневник по свом садржају спада у историјске документе првог реда.